• Tekstura zemljišta
    crop soil texture
    Srednje teška zemljišta, bogata humusom, dobre vodopropusne moći
  • Min. Temperatura
    crop temperature icon
    Klijanje od 12°C, optimalna 18°C
  • pH
    Paradajz crop pH value
    Tolerantno od blago kiselih do blago alkalnih zemljišta; optimalna pH vrednost: 6,0−7,0
  • Potrebe za vodom
    Paradajz crop rainfall value
    Toleriše samo malu količinu padavina, ali bez obzira na to zahteva dosta zalivanja
  • Vernalizacija
    Paradajz crop vernalisation
    -
  • Gustina useva
    crop density
    2−3 biljke po m², 2−4,5 doze po m²
  • Dubina setve
    crop seeding depth
    Plitko
Paradajz
Paradajz dobro uspeva na zemljištima koja su bogata humusom, hranljivim materijama i imaju sposobnost zadržavanja vode. Pored toga, više mu odgovaraju lokacije sa dovoljno toplote i sunčeve svetlosti. Paradajz, uključujući paradajz na polju, zahteva dosta vode, ali što manje padavina, da se ne bi stvorili uslovi za bolesti lista. Takvi uslovi se ne mogu uvek garantovati pri uzgoju na otvorenom. Zbog toga, paradajz se najčešće uzgaja u plasteniku i stakleniku u tzv. zaštićenim uslovima. Korenski sistem, koji se sastoji uglavnom od finih korena, je efikasan, ali zbog nedostatka centralnog korena, paradajz se ne može uzgajati na sabijenom ili močvarnom zemljištu.
Ključne činjenice
  • Đubrenje u tri faze, obratite pažnju na potrebe do kraja
  • obezbedite adekvatno snabdevanje azotom i fosforom na početku
  • posebno pojačajte đubrenje kalijumom od formiranja plodova do početka berbe
  • važne su potrebe za kalcijumom i magnezijumom.
Opšte informacije
Opšte informacije
Potreba za hranljivim materijama
Potreba za hranljivim materijama
Đubrenje
Đubrenje
PARADAJZ-NAJVAŽNIJA POVRTNA KULTURA
U ekonomskom smislu, paradajz je na svetskom nivou najvažnije povrće. Pošto paradajz toleriše samo malo padavina, a i dalje zahteva veliku količinu vode, toplote i hranljivih materija, uzgajanje u plasteniku ili stakleniku se pokazalo korisnim. Postoje neke sorte paradajza koje ne rastu više nakon prve sezone cvetanja i one koje konstantno formiraju dodatno lišće i izdanke (do 15 m). 
U današnje vreme, nema mnogo sorti koje se traže za svežu upotrebu, već umesto toga, traže se sorte paradajza za koktele i vina. Postoji mnoštvo dostupnih sorti paradajza, za različito vreme gajenja i metode uzgoja i za različite primene.
Paradajz, kao i sve crne pomoćnice, podložan je bolestima lista kao što su plamenjača (Phytophthora infestans), crna pegavost, pepelnica i virusi.
Kontinuirano snabdevanje biljke paradajza vodom i hranljivim materijama što je moguće duže tokom sezone cvetanja i berbe, je presudno u ekonomskom smislu. 
Suvi vremenski uslovi i niski nivoi gljivičnih infekcija tokom berbe optimalni su za rok upotrebe. 
Paradajz related desktop image Paradajz related tablet image Paradajz related mobile image
Đubrenje paradajza-maksimalno snabdevanje hranljivim materijama
Paradajz je jedna od biljaka koja usvaja najviše hranljivih materija, i potrebna mu je relativno velika količina azota. Prekomerne količine azota takođe mogu dovesti do povećanja osetljivosti na bolesti. Zbog visokog nivoa potrošnje vode i velike zelene mase, takođe su mu potrebne velike količine kalijuma. Simptomi nedostatka oba elementa i simptomi prekomernog đubrenja lako se mogu prepoznati na lišću. Svetlo zeleno lišće ukazuje na nedostatak azota, dok tamno zeleno lišće ukazuje na višak azota. Usko, crvenkasto ili smeđe-ljubičasto lišće ukazuje na nedostatak fosfora a nagomilavanje i nekroza na ivicama lista ukazuje na nedostatak kalijuma. Najveći izazov je ujednačena ishrana biljke rokom vegetacije. Đubrenje paradajza se mora izračunati tako da se, s jedne strane, mora zagarantovati redovan rast novih izdanaka, lišća, cvetova i plodova, a s druge strane đubrivo za paradajz mora obezbediti idealno zrenje za postojeće plodove koji rastu. Promena u količini hranljivih materija kao i sastav kompleksnih đubriva zato se mora prilagoditi stadijumu razvoja paradajza.
Potražnja za paradajzom u stakleniku ili plasteniku

Element

Iznošenje

Jedinica/t proizvodnje

Uklanjanje

Jedinica/t proizvodnje

Osetljivost na nedostatak

N

2.7

2.7

Umereno osetljivo

P2O5

0.9

0.9

Osetljivo

K2O

6.2

6.2

Veoma osetljivo

CaO

2.5

2.5

Osetljivo

MgO

0.8

0.8

Umereno osetljivo

SO3

0.5

0.5

Osetljivo

TE

Cink, gvožđe, bor i mangan

U tabeli je prikazano usvajanje i iznošenje po toni prinosa paradajza. Prema ovome, paradajz uglavnom zahteva azot i kalijum. Fosfor, magnezijum i kalcijum takođe moraju postojati u odgovarajućim količinama. Primer: Prinos paradajza od 150 t/ha zahteva 440 kg N/ha. Ako se određena količina azota (N) apsorbuje iz zemljišta (npr. 40 kg N/ha), onda je kroz đubrivo potrebno dodati 400 kg N/ha. Kada se uzme u obzir količina berbe i uklanjanje trave nakon berbe, iz higijenskih razloga, ukupna količina od 400 kg N/ha se uklanja iz polja. Međutim, ako se paradajz uzgaja u polju, očekivani prinosi su srazmerno manji i oni su na 60 t/ha i 20 t biljne mase. U tom slučaju, moraju se planirati sledeće količine hranljivih materija koje su potrebne po hektaru: 136 kg N, 55 kg P2O5, 232 kg K2O, 339 kg CaO, 36 kg MgO. Ove količine hranljivih materija se takođe moraju raspodeliti prema sledećim preporukama.
PRAVILNO ĐUBRENJE PARADAJZA ZAVISI OD NEKOLIKO FAKTORA
U pogodnim uslovima, očekivano je da sorte paradajza sa visokim prinosom proizvedu 100−150 tona po hektaru. Biljka paradajza je neprekidno aktivna: uporedo sa zrenjem plodova na starijim delovima, biljka nastavlja da raste. Đubrenje zato treba da podrži održivi rast i istovremeno dozvoli plodovima sa velikom tržišnom vrednošću da dobro sazri. Snabdevanje azotom mora biti dovoljno za sve vreme trajanja rasta. Povećani nivoi fosfora i kalijuma obezbeđuju visoki kvalitet (ukus, boja, čvrstina i rok upotrebe). 
Obezbeđivanje neophodnog nivoa kalijuma je značajno za formiranje plodova i njihovo povećanje. Važno je da se kod plana đubrenja, izbegne prekomerna količina azota, jer to može uticati na kvalitet ploda i odložiti sazrevanje.
U ovoj fazi, amonijak (NH4+) predstavlja poželjnu vrstu azota. Nedostatak kalcijuma dovodi do oštećenja, često kao rezultat nepovoljnih letnjih klimatskih uslova.
Optimalna pH vrednost zemljišta je između 6,5 i 7. Paradajz nije samo osetljiv na so, već i na nedostatak cinka, gvožđa, bora i mangana. Sumporno đubrivo, naročito, povećava čvrstinu i boju ploda.


Poželjna je split metoda.
Prinosno orijentisani uzgoj na zemljištu ili podlozi sa navodnjavanjem sa mogućnošću i tečnog đubrenja paradajza vrhunski je domet tehnologije
S jedne strane, moguće je koristiti različita đubriva u različitim fazama rasta, a s druge strane količine hranljivih materija se mogu prilagoditi potrebama biljaka, fazi razvoja i željenom prinosu. Zbog raspodele tečnog đubriva, zahtevi za hranljivim materijama se pretvaraju iz kg/ha a vreme gajenja na kg/m² i nedelju. Uzimajući u obzir fiksnu dnevnu količinu navodnjavanja, odgovarajuće koncentracije hranljivih materija za vodu za navodnjavanje se izračunavaju i unose putem sistema za doziranje.

Važno je da količina kalcijuma koja je neophodna za paradajz bude primenjena u jesen pre setve. 

Parametri prinosa za paradajz
• Broj biljaka po m²
• Broj plodova po biljci
• Težina ploda

Formiranje prinosa se definiše brojem izdanaka po m² i neprekidnom proizvodnjom cvetova i plodova. Za ovo, posebno na početku, važno je snabdevanje azotom i magnezijumom. Za dobro razvijeni paradajz sa zdravom i jakom bojom i uobičajenim ukusom, važno je da ima dovoljno kalijuma, da nema prekomernog snabdevanja kalcijumom i da ima dovoljno sumpora i vode. Da bi paradajz razvio obilan korenov sistem, u prvih nekoliko nedelja snabdevanje se održava na minimumu, posebno u pogledu zalivanja. Na taj način, kasnije se hranljive materije efikasnije apsorbuju.

Paradajz related desktop image Paradajz related tablet image Paradajz related mobile image

Prva primena

Prva primena image

Druga primena 

Druga primena  image

Treća primena 

Treća primena  image

Prva primena

Setva do prvog cvetanja-minimalne hranljive materije za početak Paradajzu je potrebno relativno malo đubriva na početku rasta. Zbog toga, samo oko 1/7 količine azota i fosfora se raspodeli za prvi rod. Za kalijum, samo 1/13 ukupne potrebne količine se daje u ovoj fazi. Nakon toga se potražnja povećava. Najbolje rešenje za ovu primenu je beshloridno NPK đubrivo sa pojačanom koncentracijom azota i kalijuma (COMPLEX 15/5/18 + 2,5 MgO+25SO3+B+Zn).

Druga primena 

Faza prvog cvetanja do početka berbe-povećani zahtevi za ujednačeno đubrenje U ovoj fazi, treba omogućiti formiranje ploda paradajza, uz istovremeni neprekidan rast i cvetanje. Zbog toga, neophodni su posebno ujednačeni odnosi hranljivih materija. U ovoj fazi prednost treba dati amonijačnim đubrivima. U ovoj fazi mora se uzeti u obzir i snabdevanje magnezijumom. Ista NPK formula se koristi u ovoj fazi đubrenja, ali je stopa primene oko 3 puta viša nego u prvoj primeni đubriva.

Treća primena 

Početak berbe do kraja vegetacije – Cela doza kalijumovog đubriva Ovo je glavna faza đubrenja za paradajz. Nedostaci se ogledaju ne samo u loše oblikovanim plodovima bez ukusa, već i u manjem formiranju novih pupoljaka i posledično manjem ukupnom prinosu. Sada su neophodne količine kalijuma do 500 kg/ha. Neprekidno doziranje hranljivih materija navodnjavanjem sa odgovarajućim L. A.T SUPREMO proizvodima obezbeđuje se optimalno snabdevanje. Đubrenje se može prekinuti samo 2 nedelje pre kraja berbe. Onda će hranljive materije koje su i dalje prisutne u biljkama biti dovoljne za sazrevanje poslednjih plodova.