• Bor (B)
    510.811
    B
  • Jonski oblik
    Bor (B) ionic formula image
  • Anjon/Katjon
    B(OH)3
  • Bor (B) influance image
    Cvetanje
  • Bor (B) origin image
    Izvor: More
  • Bor (B) mobility image
    10–15 mm oko korena

Bor

(B)

To je nesumnjivo najpoznatiji i najčešće primenjen mikroelement na svetu. Njegov nedostatak može dovesti do poremećaja rasta, plodnosti i otpornosti na bolesti. Zemljišta se tokom godina upotrebe obično iscrpljuju/osiromašuju i zahtevaju nadoknadu bora, posebno za osetljive kulture. Primena bora mora biti prilagođena, agronomski zasnovana, posebno pošto je njegov višak podjednako štetan kao i nedostatak.
B
Biljka
Biljka
Tlo
Tlo
Kulture
Kulture
Poreklo
Poreklo
Ključne stavke
Ključne stavke
METABOLIZAM
Bor je uključen u transformaciju nitrata u aminokiseline, što pozitivno utiče na debljinu i otpornost ćelijskih membrana
RAST
Bor igra ključnu ulogu u sintezi ugljenih hidrata i proteina; zato je nezamenljiv za rast ćelija i tkiva biljke.
PLODNOST
Bor doprinosi boljoj plodnosti jer je aktivan u formiranju reproduktivnih ćelija (polena).
MEHANIZMI APSORPCIJE
Biljka apsorbuje bor u obliku borne kiseline iz zemljišnog rastvora, srazmerno količini vode koja joj je potrebna za nadoknadu evapotranspiracije. To je prilično pasivna apsorpcija, zavisno od količine rastvorenog bora. Dinamika apsorpcije je vezana za koncentraciju bora u biljnom soku. Donji listovi često akumuliraju više bora nego novoformirani, zbog spore unutrašnje translokacije.
INTERAKCIJE, SPECIFIČNOST
Dostupnost bora varira u zavisnosti od sadržaja u zemljišta, a takođe i prema sezonskim klimatskim uslovima: ispiranja, biološke aktivnosti zemljišta, fiziološke potrebe biljaka. Imajte na umu da različite sorte, u zavisnosti od korenovog sistema i njenih genetičkih osobina, mogu imati različitu osetljivost.
Snabdevanje biljke borom iz zemljišta zavisi od tipa zemljišta. Ako je matična stena vulkanskog porekla, ona sadrži vrlo malo bora. Sedimentne stene bogatije su borom. Kao i kalijum, bor se može zadržati slojevima gline i rastvoriti u sorpciono-desorpcionom ritmu povezanom sa promenljivom vlagom u zemljištu. Postoje i mehanizmi blokiranja, ili gvožđem i aluminijumom u kiseloj sredini, ili kalcijumom u alkalnoj sredini. Pored ovih fizičko-hemijskih mehanizama, treba imati na umu da unosi organskih materijala prirodno obnavljaju nivo bora u zemljištu. Obradivim zemljištima, bez organskog đubriva, bor se dodaje mineralnim đubrivima da bi se nadoknadio iznos biljnom masom.

Tabela osetljivosti

Merač osetljivosti:
  • nutrient very sensible icon

    Veoma

  • nutrient very fairly icon

    Znatno

  • nutrient very moderately icon

    Umereno

B
Sugar Beet
Durum Wheat
pšenica
mrkva
Cereals (excepted wheat)
Chicory, endive
Kupus
Oil Seed Rape
Squash, courgette
Fibre flax
lucerka
Corn (silage)
Corn (grain)
dinja
Olives
Leek
Canned peas
Protein peas
Krompir
Grassland
Salad
soja
Tobacco
Paradajz
Suncokret

Tabela osetljivosti& simptomi

Nedostatak bora u biljkama uzrokuje hlorozu, deformitete i odumiranje tkiva.

Suficit & potrebe

Borna kiselina predstavlja veoma moćan baktericid i koristi se posebno u obradi drveta. Čak i za zahtevne useve kao što je uljana repica, višak može uticati na smanjenje prinosa. Na nivou ekosistema, kontrola sadržaja bora u vodi je neophodna zbog njegovog toksičnog uticaja na reprodukciju ribe.

Potreban je obiman geološki ciklus, dovoljno složen da se koncentriše bor, što objašnjava zašto na planeti ima relativno malo naslaga bora. Mehanizam se odvija u dve faze: najpre dugotrajne padavine, tokom kojih u podzemnim vodama bor prelazi u fumarole, zatim kristalizacija, uz ponovnu solubilizaciju i koncentraciju usled isparavanja vode. Bor se taloži na dnu, bilo vezan za kalcijum ili vezan za natrijum. Zbog toga postoji oblik kalcijum-borata ili natrijum-borata.
PROCES PROIZVODNJE
Stoga je izazov za industriju da ga stvori proizvod spreman za upotrebu sa određenim nivoom rastvorljivosti radi efikasne ishrane, a uz izbegavanje viška koji je štetan. Kompanija LAT Nitrogen koristi dva proizvodna postupka: jedan se sastoji od rastvaranja bora kiselinom i zatim njegovog ugrađivanja u organski molekul radi zaštite od prebrzog propadanja, a drugi metod predstavlja proces mikronizacije da bi se osigurala njegova penetracija u listove tokom vremena.
SADRŽAJ ZEMLJIŠTA

Metoda ekstrakcije toplom vodom je u relativno širokoj primeni. Poznati su sledeći minimumi:

  • U obradivom zemljištu minimalni sadržaj je 0,8 ppm
  • U zemljištu koje ima neutralnu pH vrednost, minimalni sadržaj je 0,6 ppm
  • U kiselom zemljištu minimalni sadržaj je 0,4 ppm
SADRŽAJ ORGANSKE MATERIJE
Veliki deo rastvorljivog bora potiče od organske materije, tako da nizak sadržaj organske materije ograničava usvajanje bora iz zemljišnog rastvora. Manje od 1,8% sadržaja organske materije ukazuje na visok rizik od nedostatka.
TEKSTURA
Glina vezuje bor, ali se lako može otpustiti. U glinovitom zemljištu se povećava mogućnost oslobađanja. Nasuprot tome, u peskovitom zemljištu koje je siromašno glinom, bor se ne zadržava i dolazi do ispiranja.
KLIMATSKI USLOVI
Kišni periodi izazivaju ispiranje bora. Nasuprot tome, suvi periodi sprečavaju rastvaranje bora. Oblasti sa jakom svetlošću smanjuju dostupnost bora.
pH VREDNOST
Ovo je jedan od glavnih faktora koji utiče na usvajanje bora. Smanjuje se kada se pH vrednost zemljišta povećava,nedostatak se povećava pH vrednost veća od 6,5 izaziva smanjeno usvajanje bora. Đubrenje zemljišta krečnjakom na kiselom zemljištu će izazvati blokiranje elementa.