×
This product is available in Please select the desired country to continue
de_at_locale_display_name

Austria

 fr_be_locale_display_name

Belgium

 de_de_locale_display_name

Germany

 hu_hu_locale_display_name

Hungary

 en_ie_locale_display_name

Ireland

 it_it_locale_display_name

Italy

 ro_ro_locale_display_name

Romania

 sr_sr_locale_display_name

Serbia

 sk_sk_locale_display_name

Slovakia

 es_es_locale_display_name

Spain

 en_gb_locale_display_name

United Kingdom
  • Tekstura zemljišta
    crop soil texture
    pesak, ilovasti pesak, močvarno zemljište
  • Min. Temperatura
    crop temperature icon
    klijavost od 5°C
  • pH
    Šargarepa crop pH value
    tolerantno na blago kisela do blago alkalna zemljišta; optimalna pH vrednost: 6,5−7,5
  • Potrebe za vodom
    Šargarepa crop rainfall value
    min. 600l/m2 uglavnom zalivanje
  • Vernalizacija
    Šargarepa crop vernalisation
    14−28 dana
  • Gustina useva
    crop density
    zavisno od datuma i sorte 80−220 zrna/m2
  • Dubina setve
    crop seeding depth
    1,0−2,5 cm
Šargarepa
Zahtevi useva:
Pogodna su samo prosejana, dobro natabana zemljišta, jer kamenje i nepotpuno raspadnute organske materije smanjuju kvalitet šargarepe. Potrebno je dobro i ravnomerno snabdevanje vodom, jer zabarivanje smanjuje sadržaj šećera i povećava rizik od gljivica koje se prenose zemljištem. Šargarepe se redovno zalivaju. Šargarepama je potrebna široka rotacija useva, najmanje 5−7-godina, u kome ne treba da bude drugih štitarki (npr. celer, komorač ili paškanat). Veoma dobri predusevi su kupus, luk i praziluk. Pored prinosa, na kvalitet, koji je, ipak, u ekonomskom smislu veoma važan, negativno utiče, previše uski plodored.

Ključne činjenice
  • Obratite pažnju na široku rotaciju useva!
  • optimalna je neutralna pH vrednost
  • velike razlike u potrebama za hranljivim materijama u zavisnosti od vremena berbe, prinosa i načina upotrebe
  • koristite beshloridno ili niskohloridno đubrivo.
Opšte informacije
Opšte informacije
Potreba za hranljivim materijama
Potreba za hranljivim materijama
Đubrenje
Đubrenje
ŠARGAREPE -SLATKE I BOGATE KAROTINOM I VITAMINIMA
Duboka priprema zemljišta sprečava račvanje šargarepa. Zemljište mora biti rastresito. Značaj uzgajanja u brazdama polako preuzima primat nad uzgajanjem u lejama. Prednosti gajenja u brazdama su bolji uslovi berbe i poboljšani kvalitet, posebno na tvrdim zemljištima. Tokom kiše, površina zemljišta se brže suši, ali na vodonepropusnim lokacijama, to vrlo brzo može dovesti do nestašice vode. Brazde se obično prave sa razmakom od 50 ili 75cm. Vreme setve je od marta do sredine juna, u zavisnosti od regiona, sorte, načina korišćenja i vremena berbe. Postoji razlika između ciljeva proizvodnje šargarepe za industrijsku preradu, svežu potrošnju (često sa kupusom) i skladištenje. Kod sveže potrošnje ili upotrebe kombajna za vađenje mrkve, mora se obratiti pažnja i na zdravlje listova. U kontrolisanim hladnjačama, moguće je skladištenje do 6 meseci. Atmosfera u skladištu igra veoma važnu ulogu, jer visok sadržaj CO2 ili etilena u vazduhu dovodi do gorkih šargarepa.
Šargarepa related desktop image Šargarepa related tablet image Šargarepa related mobile image
Nutritivni zahtevi šargarepe se razlikuju zavisno od proizvodnog cilja
Visoki prinosi mogući su samo uz optimalno, prilagođeno đubrenje, koje uzima u obzir iznošenje hranljivih materija prinosom. Kao i kod mnogih drugih povrtarskih kultura, različito iznošenje hranljivih materija prinosom postoji zbog različite visine prinosa, ciljeva proizvodnje i trajanja kulture (3−5 meseci). Količina hranljivih materija koje će đubrenjem biti unete za sledeću kulturu umnogome zavisi od toga da li lisnati deo ostaje na površini. Pored prinosa, đubrenje ima odlučujući uticaj na kvalitet, sastav i ukus šargarepa. Šargarepa ima dobru sposobnost usvajanja hranljivih materija, što je podržano intenzivnom obradom zemljišta i dugim periodom uzgoja. Šargarepa troši mnogo hranljivih materija, naročito kalijuma. Pored prinosa, kalijum takođe ima pozitivan uticaj na sadržaj šećera, rok trajanja i ukus. Kao i kod svih useva, đubrenje šargarepe se takođe mora bazirati na količini ekstrakcije.
Količine ekstrakcije za šargarepe

Element

Iznošenje

Jedinica/t proizvodnje

Uklanjanje

Jedinica/t proizvodnje

Osetljivost na nedostatak

N

1.8

1.5

Veoma osetljivo

P2O5

0.9

0.8

Umereno osetljivo

K2O

4.8

4.4

Veoma osetljivo

MgO

0.4

0.3

Umereno osetljivo

TE

300−500 g/ha bora (B)

U tabeli je prikazano usvajanje i iznošenje po toni prinosa šargarepe (bez lišća). Prema ovome, šargarepe uglavnom zahtevaju azot i kalijum. Primer: Prinos šargarepe od 90 t/ha zahteva 162 kg N/ha. Ako se određena količina azota (N) apsorbuje iz zemljišta (na primer 30 kg N/ha), onda je kroz đubrivo potrebno dodati 132kg N/ha. Prinosom će se sa polja izneti 135 kg N/ha.
Upotreba organskog đubriva na šargarepi se ne preporučuje, jer organski materijal koji nije istrulio može dovesti do problema sa kvalitetom, a sveže ili tečno stajsko đubrivo privlači mrkvine muve. 

Prva primena

Prva primena image

Druga primena

Druga primena image

Prva primena

Osnovno đubrenje azotom, fosforom i kalijumom pre setve Đubrenje azotom iznad 100 kg/ha treba podeliti u 2 primene. Osnovno đubrenje se odvija pre setve ili četiri do šest nedelja nakon setve. Zbog velikih zahteva za kalijumom, preporučuje se upotreba koncentrovanih NPK đubriva sa izraženim sadržajem kalijuma. Pošto su šargarepe osetljive na so, mora se voditi računa da ove NPK formule budu beshloridne ili niskohloridne. Najbolje vreme za osnovno đubrenje je 2 nedelje pre setve. Upotrebom izabranih kompleksnih đubriva, zadovoljavaju se potrebe i za magnezijumom. Na sadržaj hlorofila se može pozitivno uticati dovoljnom količinom magnezijum. Dobra snabdevenost magnezijumom je takođe neophodna za zdravlje lišća. Zdravlje lišća je posebno važno kod proizvoda za svežu upotrebu, koji takođe zahtevaju magnezijum za intenzivnu zelenu boju. Kod korišćenja kombajna za vađenje mrkve, gubitak pri vađenju može se umanjiti ukoliko je lišće zdravo.

Druga primena

Primena azota i kalijuma Druga doza se primenjuje na osnovu vrednosti N-min. U slučaju kasne druge primene azota dolazi do odlaganja bojenja šargarepa, smanjuje se rok upotrebe i razvija se nepotrebno velika količina lisne mase. Za pojedinačnu dozu azota, drugi datum je bolji izbor. S obzirom da su potrebe šargarepa za kalijumom veoma velike, u drugoj dozi treba dati kalijum. Kalijum utiče na sadržaj šećera, ukus, visinu prinosa i kvalitet skladištenja. Dobra obezbeđenost kalijumom smanjuje stres biljke uzrokovan prekomernom ili nedovoljnom količinom vode. Bor kao tečno đubrivo Bor se često opisuje kao neophodan za povećanje otpornosti šargarepe na gljivičnih oboljenja. Nedovoljno snabdevanje borom može dovesti do malih pukotina tkiva, posebno na glavi šargarepe. Na tim pukotinama najlakše dolazi do infekcije gljivicama. Bor na taj način indirektno utiče na smanjenje gljivičnih oboljenja.