• Tekstura zemljišta
    crop soil texture
    ilovasto humusno zemljište bogato hranljivim sastojcima, dobre vodopropusne moći
  • Min. Temperatura
    crop temperature icon
    gubitak prinosa zbog kasnih mrazeva, prvenstveno nakon početka cvetanja
  • pH
    Kruška crop pH value
    optimalna pH vrednost: 5,5−6,5
  • Potrebe za vodom
    Kruška crop rainfall value
    min. 400−500l/m2, za zaštitu prinosa i povećanje prilikom čestog zalivanja
  • Vernalizacija
    Kruška crop vernalisation
    -
  • Gustina useva
    crop density
    U zavisnosti od oblika, vrste i snabdevanja vodom: za nisko stablo: Razmak između redova: 3,5−4,5 m Razmak u redu: 1,8−3,0m
  • Dubina setve
    crop seeding depth
    -
Kruška
Od 1970 godine došlo je do promene komercijalnog uzgajanja kruške. Za razliku od dosadašnjih stabala sa dominantnim velikim krošnjama i visokim stablima koje su zahtevale mukotrpan rad, komercijalno uzgajanje danas podrazumeva isključivo niska stabla. Zbog toga, danas imamo 10−20 puta više stabala na istoj površini. Visina zasada je ograničena tako da se sav posao može obaviti ručno bez upotrebe merdevina. Danas je od ekonomske važnosti samo 10−20 sorti; uzgoj je manje intenzivan u odnosu na jabuku.
Ključne činjenice
  • Od 1970 godine promena sa visokog stabla na nisko stablo
  • pH vrednost od 5,5–6,5
  • đubrenje zemljišta, folijarno đubrenje, moguća fertigacija
  • važno je đubrenje CaO.
Opšte informacije
Opšte informacije
Potreba za hranljivim materijama
Potreba za hranljivim materijama
Đubrenje
Đubrenje
KRUŠKE-BILO KAO DESERT ILI ZA DESTILACIJU
Kruške obično rastu u koncentrisanoj kultivaciji u regionima sa dobro isušenim zemljištima bogatim humusom, prednost se daje lokacijama gde retko ima kasnog mraza. Idealne su lokacije sa dosta sunca, ali toplota i, iznad svega, suša imaju negativan uticaj na oblik i kvalitet voća.

Praktično sve plantaže u komercijalnom uzgoju su nisko-stabalne. Oblik biljke (visoko-, polu-ili nisko-stabalno) se određuje podlogom. Čak i sa podlogom, postoje različite sorte. Takozvani kalemovi se sjedinjuju sa podlogom. Osim lakšeg rada, drugi razlog za nestanak visokostablašica leži u tome da drveće sa jakim i snažnim podlogama (visokostabalno) kasnije rađa.

Kruška related desktop image Kruška related tablet image Kruška related mobile image
Kruškama je potrebno dosta kalcijuma
Adekvatno snabdevanje drveća kalcijumom (Ca) je od izuzetnog značaja za proizvodnju kruški za skladištenje. Iako je samo oko 3 kg kalcijuma (Ca) pohranjeno po hektaru i apsorbovano u pulpi, posebno u ćelijskim zidovima plodova, čak i manji nedostaci kalcijuma dovode do nestabilnosti u ćelijskim zidovima i fizioloških poremećaja. Osnovno đubrenje sa P, K, Mg, Ca i B je najbolje vršiti tokom perioda mirovanja (novembar-april), na zemljištu na kome nema snega, koje nije zamrznuto i jako natopljeno. Takođe, poželjna je primena organskih materija na početku sezone (mart–april). Količina se određuje na osnovu ekstrahovanih količina.
Količine ekstrakcije za kruške

Element

Iznošenje

Jedinica/t proizvodnje

Uklanjanje

Jedinica/t proizvodnje

Osetljivost na nedostatak

N

1.8

0.8

Osetljivo

P2O5

0.8

0.3

Umereno osetljivo

K2O

2.9

1.8

Osetljivo

CaO

4.9

0.1

Osetljivo

MgO

0.8

0.2

Umereno osetljivo

TE

Bor (B) po potrebi

U tabeli je prikazano usvajanje i iznošenje po toni prinosa kruške. Prema ovome, kruška zahteva uglavnom azot, kalijum i kalcijum. Prinos kruške od 20 t/ha zahteva 140 kg N/ha. Ako se određena količina azota (N) apsorbuje iz zemljišta (na primer 30 kg N/ha), onda je kroz đubrivo potrebno dodati 60kg N/ha. Prinosom berbe, 40kg N/ha će biti uklonjeno sa polja.
Nutritivne potrebe jabuka mogu biti pokrivene putem 4 različite vrste đubrenja:
1. Đubrenje površinskog sloja zemljišta
Granulisana đubriva se primenjuju rasipačem đubriva. Velika prednost ove tehnike leži u velikom učinku i široko dostupnoj tehnologiji.

2. Đubrenje u trakama
Najpogodnije za đubrenje azotom u tečnom obliku. Tečno đubrivo se rastvara u rezervoaru i može se primeniti zajedno sa herbicidima koji se nanose prskalicom. Ovim načinom primene hranljive materije se nanose direktno na biljke.

3. Fertigacija
Fertigacija je proces dodavanja hranljivih elemenata biljakama preko vode za navodnjavanje, a putem odgovarajuće opreme. Prednost fertigacije je kontinuirana i ciljana primena hranljivih materija koje dopiru do same oblasti korena. Povećano korišćenje sistema za navodnjavanje kap po kap u voćnjacima je takođe dovela do povećanja značaja fertigacije. 

4. Folijarno đubrenje
Kod postojanja velikog broja cvetova ili mladih plodova, potreba za hranljivim materijama može biti veća od onoga što je moguće uneti putem korena. Određene hranljive materije se takođe mogu apsorbovati preko lista. Folijarne primene su pogodne za nadoknadu akutnih nedostataka u najkraćem roku. Koreni ne mogu apsorbovati sve potrebne hranljive materije u željenom odnosu (u posebnim uslovima zemljišta i vremenskim uslovima). Tada, jedan ili više tretmana folijarnim đubrivima ima smisla. Hranljive materije koje ne dođu do lista takođe se mogu apsorbovati putem tla.

Kruška related desktop image Kruška related tablet image Kruška related mobile image

Đubrenje azotom

Đubrenje azotom image

Đubrenje kalcijumom

Đubrenje kalcijumom image

Đubrenje Magnezijom

Đubrenje Magnezijom image

Đubrenje azotom

Azot se može primeniti 2−3 puta u toku godine, nakon početka vegetacije, neposredno pre cvetanja do sredine/kraja juna. Drveće apsorbuje azot pretežno u obliku nitrata. Azot u obliku nitrata (anjona) može povećati unos katjona kao što su kalcijum (Ca++), magnezijum (Mg++) i kalijum (K+). Azot se još može primeniti u trakama ili u redovima. Zelene trake smanjuju rizik od ispiranja hranljivih materija. Prilikom korišćenja trake, treba imati na umu da koncentracija azotnog đubriva ne sme premašiti dvostruku vrednost; sa fosforom (P), kalijumom (K) i magnezijumom (Mg), ukupna količina može biti koncentrisana na traci. Azot se može primeniti i u tečnom obliku (prskalica za herbicide ili putem navodnjavanja) U novim zasadima, đubrenje se izvodi u skladu sa vrstom zasada. Primena đubriva između polovine i celokupne količine, u zasadima koji su u proizvodnji, odvijaju se tokom razvojne faze i sve do četvrte godine nakon sadnje.

Đubrenje kalcijumom

Ovo se, pored osnovnog đubrenja, vrši i kod fizioloških oboljenja gorke pege, posmeđenje mesa, meka pulpa i sl. sa kalcijumom u obliku hlorida, oksida ili helata. Često je dovoljno izvršiti jedan do dva tretmana, 5 i 3 nedelja pre berbe. U slučaju osetljivih sorti ili kod niskog roda, potrebno je 4−6 tretmana, otprilike na svakih 10 dana. Kalcijum je važan za čvrstinu ćelijskog zida i njegov rast i zato, za dobar skladišni kvalitet i rok trajanja neophodna je odgovarajuća ishrana kalcijumom.

Đubrenje Magnezijom

U zavisnosti od porasta i planiranog prinosa, godišnja ekstrakcija kruške iznosi oko 30kg MgO/ha. 2/3 iznetih hraniva nalazi se u lišću, ali ostaju u ciklusu hraniva. Poželjan oblik đubrenja zemljišta magnezijumom sastoji se od upotrebe krečnjaka koji sadrži magnezijum. Stabla kruške su klasifikovana kao blago osetljiva na hlorid; đubrenje se najbolje vrši sa niskohloridnim ili beshloridnim NPK đubriva na bazi kalijuma.