• Tekstura zemljišta
    crop soil texture
    Srednje teška zemljišta, dobre vodopropusne moći
  • Min. Temperatura
    crop temperature icon
    Rast od 4°C
  • pH
    Ozimi ječam crop pH value
    Tolerantno na blago kisela do blago alkalna zemljišta; optimalna pH vrednost: 6,5−7,2
  • Potrebe za vodom
    Ozimi ječam crop rainfall value
    Min. 300−400 l/m2
  • Vernalizacija
    Ozimi ječam crop vernalisation
    40 dana na 0−1°C
  • Gustina useva
    crop density
    Zavisno od datuma i sorte Višeredi 250−350 zrna/m2 Dvoredi 300−375 zrna/m2
  • Dubina setve
    crop seeding depth
    2−4cm
Ozimi ječam
Ječam je podeljen u dvorede i višerede sorte. Na lokalitetima sa visokom stopom oboljevanja, hibridne sorte ječma mogu pružiti prednost zahvaljujući njihovim svojstvima. Ozimom ječmu bolje odgovara srednje teško zemljište sa odgovarajućim vodosnabdevanjem. Zbog ranog formiranja prinosa u jesen (50 %) i u rano proleće, takođe se uzgaja na suvim lokalitetima, jer može koristiti zimsku vlagu bolje od, na primer, pšenice.
Ključne činjenice
  • Sa inkorporiranom slamom: Doza azota od 30 kg N/ha u jesen putem NPK
  • neutralna pH vrednost
  • dvorede sorte: intenzivnija prva doza
  • višerede sorte: intenzivnija doza u vlatanju.
Opšte informacije
Opšte informacije
Potreba za hranljivim materijama
Potreba za hranljivim materijama
Đubrenje
Đubrenje
OZIMI JEČAM – USEV SA VISOKIM ZAHTEVIMA
Ozimi ječam treba da se uzgaja u suvljim uslovima i na rastresitim zemljištima. Osetljiv na kisela zemljišta. Sav relevantan korov klija u jesen, pa se herbicid koristi kod ozimog ječma pre hibernacije.

Setva se odvija između 15. septembra i 10. oktobra. Višerede sorte tolerantnije su na kasniju obradu zemljišta i loše klimatske uslove. 
U slučaju dvoredih sorti, oko 320−350 klijajućih zrna/m² se seje oko 25. septembra da bi se dostigla gustina useva od 700−850 klasića/m². Manje od 300 zrna/m² već znatno umanjuje prinos kod dvoredih sorata. U slučaju višeredih sorti, gustina useva od 450−600 klasića/m² je dovoljna, tako da se mogu sejati sa 280−320 zrna/m². Višerede sorte tako kompenzuju veliku količinu prinosa. Bujni jesenji razvoj se postiže odgovarajućim količinama dostupnog azota. 

Ozimi ječam related desktop image Ozimi ječam related tablet image Ozimi ječam related mobile image
Ozimom ječmu su hranljive materije potrebne već u jesen
Ozimi ječam je zrno sa najvećim unosom hranljivih materija (oko 30 kg N) u jesen. Intenzivnija obrada (plug, kultivatori), i krmno bilje kao predusev će obezbediti dovoljno azota. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni ili je u zemljištu slama koja nije istrulila (npr. od kukuruza), unos azota od 30 kg N/ha se pokazao efikasnim u jesen (poželjno preko NPK). Upotreba stajskog đubriva je posebno pogodna pre kultivacije i/ili u rano proleće. Ozimi ječam je vrlo osetljiv na nedostatak kalcijuma. Posebno na mestima sa niskom pH vrednošću, brzodelujuća forma krečnjaka-inkorporirana u zonu setve-predstavlja optimalnu pripremu. Potrebeozimog ječmaza kalijumom i fosforom se zadovoljavaju putem NPK ili PK đubriva u ranu jesen ili sa đubrivom koje sadrži više hranljivih materija i visok sadržaj azota, na početku vegetacije. Količina se određuje na osnovu ekstrahovanih količina.
Ekstrahovane količine ozimog ječma

Element

Iznošenje

Jedinica/t proizvodnje

Uklanjanje

Jedinica/t proizvodnje

Osetljivost na nedostatak

N

18

15

Veoma osetljivo

P2O5

7

6.5

Veoma osetljivo

K2O

12

5.5

Osetljivo

MgO

1.6

1.3

Osetljivo

SO3

3.5

2.9

Osetljivo

TE

Po potrebi do 500 g/ha mangana (Mn)

U tabeli je prikazano usvajanje i iznošenje po toni prinosa zrna ozimog ječma. Zbog toga, ozimi ječam uglavnom zahteva azot, fosfat i kalijum. Primer: Prinos ozimog ječma od 8 t/ha zahteva 144 kg N/ha. Ako se određena količina azota iznosi iz zemljišta (npr. 30 kg N/ha), đubrenjem treba dodati 110 kg N/ha. Putem žetve, 120kg N/ha će biti uklonjeno sa polja.
Azot se primenjuj na ozimi ječam u dva, ali uobičajeno u tri tretmana u proleće, da bi se osiguralo ciljano i potrebno snabdevanje i da bi se izbegao gubitak azota ili prinosa. Na nekim mestima možda je već potrebno jesenje đubrenje.

Ozimi ječam daje prinos koji zavisi od bokorenju u jesen. To je naročito važno za dvorede sorte. Do 50 % kasnijeg prinosa zrna zavisi od toga. Višeredi ječam može nadoknaditi jednostruki klas većim prinosom.

Parametri prinosa za ozimi ječam:
• Klasića/m²
• zrna/klasu
• težina zrna (TGW).

Ozimi ječam related desktop image Ozimi ječam related tablet image Ozimi ječam related mobile image

Jesenja primena

Jesenja primena image

Prva primena u proleće

Prva primena u proleće image

Druga primena u proleće

Druga primena u proleće image

Treća primena u proleće

Treća primena u proleće image

Jesenja primena

Jesenje đubrenje – veoma zavisno od preduseva. Ozimom ječmu su potrebne neke hranljive materije već u jesen. Dopuna azota mineralizacijom može biti dovoljna. Uticaj prethodnih useva kao što su soja ili uljana repica ili korišćenje malih količina stajskog đubriva dodatno doprinose pravilnom obezbeđenju hranivima Ako ovi dopunski izvori ne postoje ili ako je slama od prethodnih useva istrulila, mala količina primenjenog đubriva (30 kg N/ha) može da pomogne. Za jesenji razvoj, gustina setve je manje važna od optimalnog roka setve i od toga da li je snabdevanje azotom previše oskudno.

Prva primena u proleće

Prva doza u proleće na početku vegetacije Prva prolećna primena je obično najvažnije đubrenje i treba da se desi što je pre moguće. U pogledu količine 50−80 kg N/ha su odgovarajuće vrednosti ovde. U slučaju dvoredih sorti, ova doza je važnija nego u slučaju višeredih sorti, da bi se maksimalno povećala gustina useva i broj stabljika sa klasjem. Slabije stabljike moraju se posebno ojačati odgovarajućim đubrenjem. Samo natprosečne stabljike, koje odgovaraju dobrim prethodnim usevima sa brzom implementacijom u proleće ili višerede sorte opravdavaju odloženo ili redukovano đubrenje. U slučaju sorti pivskog ječma, ova doza se posebno pojačava, i onda odgovara dozi (70−90 kg N/ha).

Druga primena u proleće

Doza na početku vlatanja Mera druge doze (40−60 kg N/ha) odgovara prvoj dozi. Ona je veća kod višeredih sorti, jer one formiraju značajan deo prinosa po razvoju pojedinačnog klasa (nadoknada ili individualni tip klasa). Đubrenje se obavlja pribl. četiri nedelje nakon prve prolećne primene na početku intenzivnog porasta (početak dužeg dana na kraju marta) u EC 30−31 (vlatanje). Kod sorti pivskog ječma, ova doza se smanjuje tako da sadržaj proteina nije nepotrebno visok na kraju.

Treća primena u proleće

Doza u fazi zastavičara Da bi se optimizovalo nalivanje zrna i povećalo stvaranje proteina, za višeredi ječam za ishranu dodatna doza od 30−40 kg N može biti naročito važna. U slučaju pivskog ječma, ova primena đubriva se nikako ne sme izvršiti; manji kvalitet zbog visokih sadržaja proteina.