Hvala!
Primili smo vaš zahtev za registraciju i uskoro ćemo vam poslati e-poruku kako bismo potvrdili vašu adresu e-pošte.
Završite registraciju tako što ćete kliknuti na vezu iz e-poruke.
Prema „Teoriji minimuma“, sve hranljive materije moraju da budu dostupne u odgovarajućim udelima. Zato je ujednačena raspodela hranljivih materija od suštinske važnosti za visoku efikasnost korišćenja hranljivih materija i velike prinose. Samo KOMPLEKSNA đubriva koja sadrže sve hranljive materije u svakoj granuli mogu da osiguraju najbolju raspodelu hranljivih materija na polju i na taj način da utiču na povećanje prinosa.
Za razliku od mešanih đubriva, KOMPLEKSNA đubriva se ne odvajaju tokom skladištenja, prevoza do polja i rasipanja. Segregacija dovodi do neujednačene primene i dispariteta hranljivih materija. Razlika može da bude do između 30% i 40% varijacije u mešavinama sa različitim fizičkim svojstvima. Nepravilno rasipanje se prikazuje naizmeničnim svetlim i tamnim prugama na polju koje uzrokuju gubitke prinosa. Pored toga, kompleksno đubrivo omogućava gušću raspodelu (više granula po biljci) na polju u odnosu na đubrenje nekompleksnim ili mešanim đubrivom.
Ujednačena raspodela zavisi od ravnomernog izlaza đubriva sa tanjirače i preklapanja između dva prohoda (izlaz i pozadi) granula đubriva koje se rasipaju.
Da bi se testirao kvalitet rasipanja đubriva, meri se stvarna količina rasutog đubriva preko projektovane udaljenosti i crta se kriva profila rasipanja. Pravilnost rasipanja se izražava koeficijentom varijacije (KV) koji množi prosečno odstupanje primenjenih količina u odnosu na srednju dozu i prikazan je u procentima. KV je u Evropskom standardu 13739 definisan kao odnos između standardnog odstupanja i srednje ukupne raspodele.
Raspodela je bolja što je KV niži. Kvalitet raspodele đubriva se iskazuje na sledeći način:
Neprecizna primena može imati ozbiljne posledice. Često se može opaziti u vidu traka ili talasa koji prikazuju 30% prekomernog ili nedovoljnog doziranja. Neujednačena i neprecizna primena đubriva dovodi do nedostataka hranljivih materija u biljkama i do smanjenja prinosa i sadržaja proteina. Đubrenje u većoj meri od ekonomskog optimuma dovodi do gubitka prihoda i povećava rizik od neproduktivnog gubitka azota.
Pogrešna je pretpostavka da će se neujednačeno rasipanje ujednačiti na polju. Viši prinosi usled većeg đubrenja ne harmonizuju niže prinose usled manjeg đubrenja zbog ravnjanja krive doza-odgovor. Ovo je tačno na svakom nivou prinosa i bez oštećenja useva.
Ilustracija dobitaka i gubitaka usled manjeg ili većeg đubriva u odnosu na predviđeno (200 kg N/ha). Kriva doza-odgovor se ispravlja; zbog toga su gubici prinosa (crveno) uvek veći od dobitaka (zeleno).
