• Tekstura zemljišta
    crop soil texture
    bogato humusom, srednje, peskovito zemljište, dobre vodopropusne moći
  • Min. Temperatura
    crop temperature icon
    klijanje na 25°C, rast od 12°C
  • pH
    Krastavac crop pH value
    tolerantno na blago kisela do blago alkalna zemljišta; optimalna pH vrednost: 5,5−7,5
  • Potrebe za vodom
    Krastavac crop rainfall value
    12 l/kg za berbu krastavaca
  • Vernalizacija
    Krastavac crop vernalisation
    -
  • Gustina useva
    crop density
    1,3−1,7 biljke po m², 2−3,5 doze po m²
  • Dubina setve
    crop seeding depth
    nemojte zatrpavati kalem, tokom rezidbe uklonite i adventivno korenje
Krastavac
Krastavci dobro uspevaju na zemljištima koja su bogata humusom, imaju dobru strukturu i odgovarajući kapacitet zadržavanja vode. Takođe, peskovita i blago kisela zemljišta su idealna za krastavce, ali je u tom slučaju nezamenljiva mogućnost navodnjavanja. Krastavci brzo razvijaju bujni koreni sistem za apsorbovanje velikih količina vode. Dve nedelje nakon setve, on je već dobro razvijen i veoma efikasan. Krastavci vole toplotu, ali previsoke temperature i velika temperaturna kolebanja između dana i noći smanjuju cvetanje, stvaranje plodova i čak rast plodova. U vlažnim i močvarnim područjima sa maglom, posebna pažnja se mora posvetiti bolestima lista (pepelnica). 
Ključne činjenice
  • Đubrenje u tri faze, obratite pažnju na potrebe do kraja
  • obezbedite adekvatno snabdevanje azotom i fosforom na početku
  • posebno pojačajte đubrenje kalijumom od formiranja plodova do početka berbe
  • obratiti pažnju na osetljivost na hlorid
  • važne su potrebe za kalcijumom i magnezijumom.
Opšte informacije
Opšte informacije
Potreba za hranljivim materijama
Potreba za hranljivim materijama
Đubrenje
Đubrenje
-
Krastavci spadaju u najstarije vrste povrća koje se uzgajaju. Slično paradajzu, ne podnose kišu, jer lišće brzo oboljeva i plodovi mogu da trule. Ipak, redovno zahtevaju dosta vode jer imaju samo plitki koreni sistem. 

Uprkos visokim toplotnim zahtevima pre svega za flaširanje krastavca uzgajanje krastavaca na poljima na pogodnim mestima se pokazalo uspešnim. Ipak, oni su koncentrisani oko fabrika za proizvodnju konzervirane hrane i zato su lokalno ograničeni klimatskim uslovima.
Salatni krastavci se proizvode skoro isključivo u zaštićenim povrtnjacima u plastenicima ili staklenicima. Svi parametri koji su važni za rast se ovim putem mogu bolje kontrolisati. Kao rezultat toga, prinos po hektaru je skoro dva puta veći od prinosa kod uzgajanja na otvorenom. Pored toga, može se proizvoditi skoro tokom cele godine uz kontrolu temperature. Krastavci su osetljivi na pepelnicu i viruse kao i sve biljke iz porodice tikvi. Odgovarajuće sorte krastavaca koje su otporne i/ili tolerantne na pojedinačne bolesti ovde imaju prednost.
Krastavac related desktop image Krastavac related tablet image Krastavac related mobile image
Đubrenje krastavaca-azot i kalijum za maksimalne prinose
Krastavcima je potrebno dosta hranljivih materija i ujednačeno đubrenje. Kao plod koji mnogo troši hranljive materije, krastavci zahtevaju velike količine azota. Prekomerne količine azota takođe mogu dovesti do povećanja osetljivosti na bolesti. Krastavci imaju stalne visoke zahteve za vodom, apsorbuju ogromne količine hranljivih materija i formiraju natprosečnu organsku masu. Za to im je takođe potrebna odgovarajuća velika količina kalijuma. Zbog neprekidnog rasta biljke i istovremenog formiranja cvetova i plodova, ujednačeno snabdevanje hranljivim materijama je veliki izazov za biljku. Đubrenje krastavca se mora obaviti tako da se, s jedne strane, mora zagarantovati neprekidni rast novih izdanaka, lišća, cvetova i plodova, a s druge strane đubrivo za krastavac mora obezbediti idealno zrenje za postojeće plodove koji rastu. Prekomerne količine azota u ovoj fazi mogu dovesti do slabo formiranih plodova i gorkog ukusa. Promena u količini hranljivih materija kao i sastav kompleksnih đubriva zato se mora prilagoditi fazi razvoja krastavaca.
Potražnja za krastavcima u stakleniku ili plasteniku

Element

Iznošenje

Jedinica/t proizvodnje

Uklanjanje

Jedinica/t proizvodnje

Osetljivost na nedostatak

N

2

2

Veoma osetljivo

P2O5

1.2

1.2

Osetljivo

K2O

3

3

Umereno osetljivo

CaO

1.8

1.8

Osetljivo

MgO

0.5

0.5

Umereno osetljivo

SO3

0.3

0.3

Osetljivo

TE

Helat gvožđa kao đubrivo za lišće za teške useve;Obratite pažnju na potrebe molibdena i mangana

U tabeli je prikazano usvajanje i iznošenje po toni prinosa krastavca. Prema ovome, krastavci uglavnom zahtevaju azot i kalijum. Fosfor i magnezijum takođe moraju postojati u odgovarajućim količinama. Primer: Prinos krastavca od 200 t/ha zahteva 400 kg N/ha. Ako se određena količina azota (N) apsorbuje iz zemljišta (na primer 40kg N/ha), onda je kroz đubrivo potrebno dodati 360kg N/ha. Iz higijenskih razloga, ukupna količina od 400 kg N/ha berbe i lista će biti uklonjena u zaštićenom uzgoju nakon berbe. Kod gajenja krastavaca na otvorenom očekivani prinosi odgovaraju nižim sa 60−100 t/ha prinosa ploda i 20 t biljne mase. U tom slučaju, moraju se planirati sledeće količine hranljivih materija po hektaru: 145 kg N, 55 kg P2O5, 220 kg K2O, 325 kg CaO, 55 kg MgO. Ove količine hranljivih materija se takođe moraju raspodeliti prema sledećim preporukama za distribuciju.
Zavisi od pravilnog đubrenja krastavaca
U pogodnim uslovima, očekivani prinos krastavca iznosi 200 tona po hektaru. Biljke krastavaca su kao vrhunski sportisti: uporedo sa zrenjem plodova na starijim delovima, biljka nastavlja da raste. Đubrenje zato treba da podrži rast i istovremeno dozvoli plodovima sa velikom tržišnom vrednošću i dobrim ukusom da dobro sazri. Snabdevanje azotom mora biti dovoljno za sve vreme trajanja rasta. Povećane količine fosfora i velike količine kalijuma omogućavaju visoki kvalitet (ukus, boja, čvrstina i rok upotrebe).
Obezbeđivanje neophodnog nivoa kalijuma je od suštinske važnosti za formiranje plodova i njihovo povećanje. Važno je da se izbegne višak azota u planu đubrenja jer on povećava osetljivost na oboljenja listova i truljenje ploda. Štaviše, to može uticati na kvalitet plodova i ukus ploda može postati gorak.
Krastavci su veoma osetljivi na hlorid. Kalijum-hlorid je zato moguće koristiti samo u jesen pre sadnje krastavca. U sezoni rasta, moraju se koristiti kalijum-sulfat ili kalijum-magnezijum.
Optimalna pH vrednost zemljišta je između 5,5 i 7. Krastavci su osetljivi na so, nedostatak gvožđa se takođe može javiti kod ogromnih količina plodova, a odlično se nadoknađuje đubrenjem lista helatom gvožđa.

Neophodno je đubrenje split metodom
Pri gajenju na otvorenom deo đubriva se primenjuje pre mulčiranja, ostatak se primenjuje u nekoliko doza tokom redovne nege i berbe po potrebi, delom samo u redu.
U zaštićenom uzgoju, prinosno orijentisane kulture na zemljištu ili podlozi sa mogućnošću navodnjavanja koje imaju mogućnost i tečnog đubrenja krastavaca predstavljaju vrhunski domet tehnologije.
S jedne strane, moguće je koristiti različita đubriva u različitim fazama rasta, a s druge strane količine hranljivih materija se mogu prilagoditi prema potrebi, napretku vegetacije i količinama berbe. 
Zbog primene tečnog đubriva u zaštićenom uzgoju, zahtevi za hranljivim materijama se pretvaraju iz kg/ha a vreme gajenja na kg/m² i nedelju. Uzimajući u obzir fiksnu dnevnu količinu navodnjavanja, odgovarajuće koncentracije hranljivih materija za vodu za navodnjavanje se izračunavaju i unose putem sistema za doziranje.

Relevantne količine kalcijuma za krastavce treba već da budu primenjene u jesen pre sadnje. Mogu se koristiti krečnjaci sa pojačanom koncentracijom magnezijuma. 2.000 kg CaO/ha se smatra smernicom.

Parametri prinosa za krastavce:
• Broj biljaka po m²
• broj plodova po biljki
• težina ploda.

Formiranje prinosa u gajenju krastavaca se definiše izdancima po m² i neprekidnom proizvodnjom cvetova i plodova. Na samom početku je veoma važno snabdevanje azotom i magnezijumom i neprekidnom količinom fosfata. Dobro oblikovani krastavci sa zdravom i jarkom bojom i tipičnim ukusom mogu se postići adekvatnim snabdevanjem kalijumom. Prilagođene količine azota, dobro snabdevanje fosfatima i vodom takođe poboljšavaju ukus. 

Krastavac related desktop image Krastavac related tablet image Krastavac related mobile image

Prva primena 

Prva primena  image

Druga primena 

Druga primena  image

Treća primena

Treća primena image

Prva primena 

Sadnja do prvog cvetanja – počnite sa umerenim količinama đubriva Od sadnje krastavaca ili na početku rasta krastavci zahtevaju relativno male količine đubriva. Manje đubrenje i ograničeno navodnjavanje povećavaju formiranje korene mase. Zato, samo oko 1/10 od ukupne količine azota, ali i već 40 % ukupne količine fosfora se raspoređuju do prvog cvetanja. Za kalijum, samo 1/15 ukupne potrebne količine se primenjuje u ovoj fazi. Samo tada se potražnja povećava. Intenzivna PK kompleksna đubriva sa niskim sadržajem azota (N) je pogodno koristiti u ovoj fazi đubrenja.

Druga primena 

Od cvetanja do početka berbe – ujednačena prihrana, presudna za formiranje plodova Od početka cvetanja sveta i formiranja ploda krastavaca treba podsticati istovremeno i neprekidan rast i cvetanje. Zbog toga, neophodni su posebno ujednačeni odnosi hranljivih materija. Tokom ove faze, vrši se đubrenje koje je posebno naglašeno kalijumom. Snabdevanje magnezijumom i kalcijumom se takođe mora uzeti u obzir u ovoj fazi razvoja.

Treća primena

Početak berbe do kraja uzgoja-primena NPK đubriva sa pojačanim kalijumom je veoma važna U slučaju krastavaca, faza berbe se može opisati kao glavna faza đubrenja. Neophodne su velike količine azota, fosfata i kalijuma. Neprekidno doziranje hranljivih materija navodnjavanjem sa odgovarajućim L. A.T SUPREMO proizvodima obezbeđuje se optimalno snabdevanje. Slabo formirani plodovi lošeg ukusa rezultat su nedostatka hranljivih materija. Pored toga, nedovoljno snabdevanje se uočava i slabijim formiranjem novih cvetova i usled toga, slabijim prinosom. Đubrenje krastavca se može prekinuti pribl. dve nedelje pre kraja berbe. Poslednji plodovi onda sazrevaju dok su hranljive materije i dalje prisutne u biljkama.