• Tekstura zemljišta
    crop soil texture
    duboko, vodopropusno,humusno ilovasto ili peskovito ilovasto zemljište
  • Min. Temperatura
    crop temperature icon
    oštećenja usled niskih zimskih temperatura i kasnih mrazeva; toplota negativno utiče na veličinu ploda
  • pH
    Jagoda crop pH value
    idealna su slabo kisela zemljišta koja imaju pH vrednost 5,0−6,5
  • Potrebe za vodom
    Jagoda crop rainfall value
    min. 500 l/m2 često zalivanje
  • Vernalizacija
    Jagoda crop vernalisation
    -
  • Gustina useva
    crop density
    zavisno od sorte, trajanja vegetacije i redova na podlozi jedan red: 35.000−45.000 biljaka/ha dva reda 50.000−70.000 biljaka/ha
  • Dubina setve
    crop seeding depth
    vrat korena malo iznad (sveže sadnice) ili ispod zemlje (zamrznute sadnice)
Jagoda
Sorte jagoda su podeljene na tzv. jednorodne „letnje“ sorte i stalnorađajuće („vremenski nezavisne“) sorte. Za stalnorađajuće sorte, biljke mogu, ako su svetlost i temperatura povoljni, cvetati tokom cele godine. Zbog toga, omogućavaju uzgoj jagoda skoro tokom cele godine.
Ključne činjenice
  • Veći zahtevi prema azotu u prvoj godini
  • najbolja apsorpcija hranljivih materija u blago kiselom okruženju
  • koristite beshloridno ili slabohloridno đubrivo
  • važno je snabdevanje kalijumom.
Opšte informacije
Opšte informacije
Potreba za hranljivim materijama
Potreba za hranljivim materijama
Đubrenje
Đubrenje
JAGODE – SLATKO PRAVO IZ POLJA
Humusna, duboka zemljišta su pogodna za uzgoj jagoda. Slabo propusna zemljišta kao i lokacije na kojima postoji rizik od kasnih mrazeva treba izbegavati. Jagode ne treba gajiti nakon krompira, paradajza, lucerke, uljane repice i livade (klisnjak).
 Postoje 2 vrste sadnog materijala za jagode:
-Sveže sadnice (goli koren ili splet korena): Sadnja: Sredina jula do sredine avgusta. Imaju visoke zahteve prema snabdevanju vodom nakon sadnje i moraju se navodnjavati. Malo niži, ali i dalje visok kvalitet i rani prinos. 
-Zamrznute sadnice se iskopavaju od novembra do januara a zatim čuvaju na-1,5°C. Sastoje se samo od srca, rizoma i korena (nema lista). Period sadnje: Kraj marta-početak juna.
U polju, jagode se obično sade kao dvogodišnji zasad, jer se nakon toga rizik od pojave bolesti znatno povećava.
Jagoda related desktop image Jagoda related tablet image Jagoda related mobile image
Đubrenje jagoda se razlikuje tokom dve godine zasada
Za određivanje potreba đubriva, preporučuje se, kao i kod svih zasada, vršenje analize zemljišta, na dubini od 0−30 cm za jagode. Na lokalitetima jagoda, postoje 3 Nmin ciljne vrednosti prilikom sadnje, leta i u periodu nakon berbe, ako postoji drugi zasad sledeće godine. Ciljna vrednost je 60 kg N/ha u sva 3 perioda. Pošto su jagode veoma osetljive na so, đubriva koja sadrže hlorid treba izbegavati i treba izvršiti đubrenje u nekoliko manjih doza. Zbog slabo kiselog okruženja, unos mikroelemenata kao što je gvožđe (Fe) i mangan (Mn) je optimalno moguće. Zahtev jagoda prema kalijumu je veoma veliki. Pored davanja prinosa, kalijum je takođe odgovoran i za ukus jer utiče na sadržaj šećera i na kiselinski balans biljke. U pogledu količine, đubrenje se zasniva na snabdevanju zemljišta i ekstrahovanim količinama.
Količine ekstrakcije za jagode

Element

Iznošenje

Jedinica/t proizvodnje

Uklanjanje

Jedinica/t proizvodnje

Osetljivost na nedostatak

N

6

3

Veoma osetljivo

P2O5

2.2

0.5

Osetljivo

K2O

8.5

2.8

Umereno osetljivo

MgO

1.2

0.6

Umereno osetljivo

TE

Bor (B), gvožđe (Fe) i mangan (Mn) u vidu folijarnog đubrenja

U tabeli je prikazano usvajanje i iznošenje po toni prinosa jagode. Prema ovome, jagode uglavnom zahtevaju azot, kalijum i magnezijum. Primer: Prinos jagode od 20 t/ha zahteva 120 kg N/ha. Ako se određena količina azota (N) apsorbuje iz zemljišta (na primer 30 kg N/ha), onda je kroz đubrivo potrebno dodati 90kg N/ha. Putem berbe, 60 kg N/ha bi bilo uklonjeno sa polja.
Azot određuje vegetativni rast
Jagode imaju povećane potrebe za azotom tokom rasta i formiranja ploda. Njima odgovara amonijum-nitrat, koji se apsorbuje posebno tokom perioda vegetativnog rasta. U slučaju visokih temperatura ili niske pH vrednosti, biljka daje prednost nitratu. optimalno snabdevanje je neophodno za formiranje prinosa, ali prekomerno snabdevanje azotom donosi probleme kao što su prevelike mladice, povećana osetljivost na bolesti, ili povećana osetljivost na hladnoću. Azot treba uvek primenjivati po površini, dok se fosfor, kalijum i magnezijum mogu koristiti za osnovno đubrenje. Đubrenje redova je optimalno za primenu azota, posebno kod velikog razmaka između redova.
Fosfat je važan za dobar rast korena 
Da bi se stimulisao rast korena na najbolji mogući način preporučuje se inkorporacija fosfata, ili u kombinaciji sa kalijumom ili kao NPK đubrivo. Pored toga, na cvetanje se povoljno utiče dovoljnim snabdevanjem fosforom.
Kalijum protiv stresa
Kalijum utiče na sazrevanje plodova, njihovu boju i kao i umanjenje simptoma stresa uzrokovani sušenjem i hladnoćom.
Kalcijum povećava kvalitet ploda
Preporučuje se redovna primena kalcijuma (Ca), posebno na peskovitim zemljištima. Kalcijum je odgovoran za izgradnju ćelijskih zidova i samim tim za veću čvrstoću ploda. Isto tako, kalcijum je neophodan za optimalnu otpornost na toksičnost natrijuma i smanjenu osetljivost na Botritis. Nedostatak kalcijuma smanjuje životni vek zasada jagoda. Osim toga, dovoljno snabdevanje krečnjakom poboljšava strukturu zemljišta; jagode su veoma osetljive na zbijeno zemljište i zadržavanje vode.
Magnezijum i mikroelementi za bolju izdržljivost
Adekvatno snabdevanje magnezijumom (Mg) je važno jer predstavlja komponentu hlorofila za fotosintezu, slično je i sa bakrom (Cu). Magnezijum i bakar produžavaju rok upotrebe plodova.

Jagoda related desktop image Jagoda related tablet image Jagoda related mobile image

Prva primena

Prva primena image

Druga primena

Druga primena image

Fertigacija

Fertigacija image

Prva primena

Osnovne hranljive materije pre sadnje Da bi se stimulisao rast korena i pokrile osnovne potrebe hranljivih materija, preporučuje se primena dela azota, kao i određene količine fosfata, kalijuma i magnezijuma, putem beshloridnih NPK đubriva sa pojačanom koncentracijom kalijuma, čak i pre sadnje.

Druga primena

Đubrenje azotom tokom vegetacije Da bi se pokrila ukupna količina azota nekoliko nedelja posle sadnje, neophodna količina azota se primenjuje u površinskom sloju zemljišta. Naročito u slučaju stalnorađajućih sorti, primenjeni azot mora biti odmah na raspolaganju biljkama. Azotna đubriva na bazi nitrata (NAC 27 N) u ovom slučaju predstavljaju pravi izbor. Mikroelementi se primenjuju u tečnom obliku, obično u kombinaciji sa zaštitom biljaka.

Fertigacija

Fertigacija-đubrenje putem navodnjavanja kao alternativa Pošto jagode lako dehidriraju i to dovodi do značajnog gubitka u prinosu i kvalitetu, jagode se vrlo često navodnjavaju. U slučaju neprekidnog snabdevanja vodom, moguće je vršiti i neprekidno snabdevanje hranljivim materijama koje su prilagođene stadijumu razvoja biljke. Pošto jagodama najviše odgovara rastvor zemljišta saliniteta 0,4−0,6 mS/cm, sadržaj soli u rastvoru đubriva ne treba da bude veći od 1,25 mS/cm. Pokrivanjem slamom ili mulčiranjem, zahtevi prema vodi se mogu smanjiti. Gvožđe (Fe) i mangan (Mn) su uključeni u fotosintezu i metabolizam proteina. Bor (B) je važan za plodnost polena. Ovi mikroelementi se mogu dodati tokom fertigacije.