Đubrenje azotom
Azot se može primeniti 2−3 puta u toku godine, nakon početka vegetacije, neposredno pre cvetanja do sredine/kraja juna. Drveće apsorbuje azot pretežno u obliku nitrata. Azot u obliku nitrata (anjona) može povećati unos katjona kao što su kalcijum (Ca++), magnezijum (Mg++) i kalijum (K+). Azot se još može primeniti u trakama ili u redovima. Zelene trake smanjuju rizik od ispiranja hranljivih materija. Prilikom korišćenja trake, treba imati na umu da koncentracija azotnog đubriva ne sme premašiti dvostruku vrednost; sa fosforom (P), kalijumom (K) i magnezijumom (Mg), ukupna količina može biti koncentrisana na traci. Azot se može primeniti i u tečnom obliku (prskalica za herbicide ili putem navodnjavanja)
U novim zasadima, đubrenje se izvodi u skladu sa vrstom zasada. Primena đubriva između polovine i celokupne količine, u zasadima koji su u proizvodnji, odvijaju se tokom razvojne faze i sve do četvrte godine nakon sadnje.
Đubrenje kalcijumom
U slučaju koštunjavog voća, voćke koje su dovoljno snabdevene kalcijumom (Ca) zadržavaju čvrstinu i pri skladištenju a naročito u roku upotrebe (nakon skladištenja), jer je kalcijum važan za čvrstinu ćelijskog zida. Za trešnje, primena kalcijuma može smanjiti pucanje ploda. Zbog bolje tolerancije, nije nužno koristiti najviše doze kod koštunjavog voća, ali se pored osnovnog đubrenja, preporučuju i dve tri doze za primenu kod mladog voća.
Đubrenje magnezijom
U zavisnosti od rasta i prinosa, godišnja ekstrakcija stabala trešnje iznosi pribl. 30 kg MgO/ha. Lišće uzima najveći deo ekstrakcije, ali velikim delom ostaje u nutritivnom ciklusu. Poželjan oblik đubrenja zemljišta magnezijumom sastoji se od upotrebe krečnjaka koji sadrži magnezijum.
Trešnje a naročito divlje trešnje se klasifikuju kao veoma osetljive na hlor, i đubrenje se najbolje postiže NPK đubrivima na bazi kalijum-sulfata sa pojačanom kalijumom.
