• Tekstura zemljišta
    crop soil texture
    ilovasto humusno zemljište bogato hranljivim sastojcima, dobre vodopropusne moći
  • Min. Temperatura
    crop temperature icon
    gubitak prinosa zbog kasnih mrazeva, prvenstveno nakon početka cvetanja
  • pH
    Višnja i trešnja i lubenica crop pH value
    optimalna pH vrednost: 5,5−6,5
  • Potrebe za vodom
    Višnja i trešnja i lubenica crop rainfall value
    min. 400−500l/m2, za zaštitu prinosa i povećanje prilikom čestog zalivanja
  • Vernalizacija
    Višnja i trešnja i lubenica crop vernalisation
    -
  • Gustina useva
    crop density
    u zavisnosti od oblika i vrste i snabdevanja vodom, 1.000−1.250 stabala/ha Za nisko stablo: Razmak između redova: 4,0−4,5m Razmak u redu: 2,0−2,5m
  • Dubina setve
    crop seeding depth
    -
Višnja i trešnja i lubenica
Komercijalno uzgajanje trešnje se, kao i za sve druge vrste voća, dramatično promenilo od 1970-ih. Za razliku od dosadašnjih stabala sa dominantnim velikim krošnjama i visokim stablima koje su zahtevale mukotrpan rad, komercijalno uzgajanje danas podrazumeva isključivo niska stabla. Zbog toga, danas imamo 10 do 20 puta više stabala na istoj površini. Visina zasada je ograničena tako da se sav posao može obaviti ručno bez upotrebe merdevina. Za voće koje je namenjeno daljoj preradi, berba se često obavlja mašinskim putem.
Ključne činjenice
  • Od 1970 godine prelazak sa visokog stabla na nisko stablo
  • pH vrednost od 5,5–6,5
  • koristite đubriva bez hlora
  • važno je đubrenje CaO.
Opšte informacije
Opšte informacije
Potreba za hranljivim materijama
Potreba za hranljivim materijama
Đubrenje
Đubrenje
TREŠNJE -SNABDEVANJE KALCIJUMOM JE VEOMA VAŽNA
Divlje trešnje imaju slične zahteve u pogledu lokacije kao i jabuke. Dobro rastu na vlažnim, vodopropusnim zemljištima bogatim hranljivim materijama. Moraju se izbeći uslovi kasnog mraza zbog ranog cvetanja. U područjima sa obilnim padavinama preporučuje se zaštita folijom radi sprečavanja oboljenja. Kod komercijalnog uzgoja, uglavnom se postavljaju u vretenastom obliku na slabije rastućim podlogama. Najveći broj sorti se ne mogu same oploditi i zahtevaju oprašivače. Trešnje imaju male plodove i visok sadržaj šećera i pigmenta. Berba se uglavnom obavlja mašinskim putem.
Višnje su manje zahtevne u pogledu lokacije u poređenju na divlje trešnje. Međutim, hladno i nepropusno zemljište može dovesti do preranog opadanja voća. Nagib je niži, zato su pogodna područja sa dosta padavina tokom leta. Višnje su obično samooprašive. Pošto se višnje uglavnom gaje za preradu, berba se obično vrši mašinskim putem. Za to su pogodne samo one sorte koje dobro podnose tresenje.

Višnja i trešnja i lubenica related desktop image Višnja i trešnja i lubenica related tablet image Višnja i trešnja i lubenica related mobile image
Trešnje -snabdevanje kalcijumom je veoma važna
Adekvatno đubrenje kalcijumom (Ca) je od izuzetnog značaja za proizvodnju visokokvalitetnih trešanja. Mala količina kalcijuma uskladišti se u plodovima, posebno u ćelijskim zidovima plodova, te i manji nedostatak kalcijuma dovodi do nestabilnosti u ćelijskim zidovima i fizioloških poremećaja. Osnovno đubrenje sa P, K, Mg, Ca i B je najbolje vršiti tokom perioda mirovanja (novembar-april), na zemljištu na kome nema snega, koje nije zamrznuto i jako natopljeno. Takođe, poželjna je primena organskih materija na početku sezone (mart–april). Đubrenje se određuje na osnovu ekstrahovanih količina hranljivih materija.
Količine ekstrakcije za trešnje

Element

Iznošenje

Jedinica/t proizvodnje

Uklanjanje

Jedinica/t proizvodnje

Osetljivost na nedostatak

N

7

1.9

Osetljivo

P2O5

3.5

0.5

Umereno osetljivo

K2O

6.5

3

Osetljivo

CaO

4.9

0.2

Veoma osetljivo

MgO

1.5

0.1

Umereno osetljivo

TE

Bor (B) po potrebi

U tabeli je prikazano usvajanje i iznošenje po toni prinosa trešnje. Prema ovome, stabla trešnje zahtevaju uglavnom azot, kalijum i kalcijum. Primer: Prinos trešnje od 20 t/ha zahteva 140 kg N/ha. Ako se određena količina azota iznosi iz zemljišta (npr. 30 kg N/ha), đubrenjem treba dodati 110 kg N/ha. Prinosom će se sa polja izneti 38 kg N/ha.

The nutritional needs of apple trees can be covered by 4 different fertilization variants: Nutritivne potrebe jabuka mogu biti pokrivene putem 4 različite vrste đubrenja:

1. Đubrenje površinskog sloja zemljišta
Granulisana đubriva se primenjuju rasipačem đubriva. Velika prednost ove tehnike leži u velikom učinku i široko dostupnoj tehnologiji.

2. Đubrenje u trakama
Najpogodnije za đubrenje azotom u tečnom obliku. Tečno đubrivo se rastvara u rezervoaru i može se primeniti zajedno sa herbicidima koji se nanose prskalicom. Ovim načinom primene hranljive materije se nanose direktno na biljke.

3. Fertigacija
Fertigacija je proces dodavanja hranljivih elemenata biljakama preko vode za navodnjavanje, a putem odgovarajuće opreme. Prednost fertigacije je kontinuirana i ciljana primena hranljivih materija koje dopiru do same oblasti korena. Povećano korišćenje sistema za navodnjavanje kap po kap u voćnjacima je takođe dovela do povećanja značaja fertigacije. 

4. Folijarno đubrenje
Kod postojanja velikog broja cvetova ili mladih plodova, potreba za hranljivim materijama može biti veća od onoga što je moguće uneti putem korena. Određene hranljive materije se takođe mogu apsorbovati preko lista. Folijarne primene su pogodne za nadoknadu akutnih nedostataka u najkraćem roku. Koreni ne mogu apsorbovati sve potrebne hranljive materije u željenom odnosu (u posebnim uslovima zemljišta i vremenskim uslovima). Tada, jedan ili više tretmana folijarnim đubrivima ima smisla. Hranljive materije koje ne dođu do lista takođe se mogu apsorbovati putem tla.

Višnja i trešnja i lubenica related desktop image Višnja i trešnja i lubenica related tablet image Višnja i trešnja i lubenica related mobile image

Đubrenje azotom

Đubrenje azotom image

Đubrenje kalcijumom

Đubrenje kalcijumom image

Đubrenje magnezijom

Đubrenje magnezijom image

Đubrenje azotom

Azot se može primeniti 2−3 puta u toku godine, nakon početka vegetacije, neposredno pre cvetanja do sredine/kraja juna. Drveće apsorbuje azot pretežno u obliku nitrata. Azot u obliku nitrata (anjona) može povećati unos katjona kao što su kalcijum (Ca++), magnezijum (Mg++) i kalijum (K+). Azot se još može primeniti u trakama ili u redovima. Zelene trake smanjuju rizik od ispiranja hranljivih materija. Prilikom korišćenja trake, treba imati na umu da koncentracija azotnog đubriva ne sme premašiti dvostruku vrednost; sa fosforom (P), kalijumom (K) i magnezijumom (Mg), ukupna količina može biti koncentrisana na traci. Azot se može primeniti i u tečnom obliku (prskalica za herbicide ili putem navodnjavanja) U novim zasadima, đubrenje se izvodi u skladu sa vrstom zasada. Primena đubriva između polovine i celokupne količine, u zasadima koji su u proizvodnji, odvijaju se tokom razvojne faze i sve do četvrte godine nakon sadnje.

Đubrenje kalcijumom

U slučaju koštunjavog voća, voćke koje su dovoljno snabdevene kalcijumom (Ca) zadržavaju čvrstinu i pri skladištenju a naročito u roku upotrebe (nakon skladištenja), jer je kalcijum važan za čvrstinu ćelijskog zida. Za trešnje, primena kalcijuma može smanjiti pucanje ploda. Zbog bolje tolerancije, nije nužno koristiti najviše doze kod koštunjavog voća, ali se pored osnovnog đubrenja, preporučuju i dve tri doze za primenu kod mladog voća.

Đubrenje magnezijom

U zavisnosti od rasta i prinosa, godišnja ekstrakcija stabala trešnje iznosi pribl. 30 kg MgO/ha. Lišće uzima najveći deo ekstrakcije, ali velikim delom ostaje u nutritivnom ciklusu. Poželjan oblik đubrenja zemljišta magnezijumom sastoji se od upotrebe krečnjaka koji sadrži magnezijum. Trešnje a naročito divlje trešnje se klasifikuju kao veoma osetljive na hlor, i đubrenje se najbolje postiže NPK đubrivima na bazi kalijum-sulfata sa pojačanom kalijumom.