frontend design element - arrow left
frontend design element - arrow right
  • Gvožđe (Fe)
    2655.847
    Fe
  • Jonski oblik
    Gvožđe (Fe) ionic formula image
  • Anjon/Katjon
    Fe++(+)
  • Gvožđe (Fe) influance image
    List
  • Gvožđe (Fe) origin image
    Izvor: Vulkanska masa
  • Gvožđe (Fe) mobility image
    4–6mm oko korena

Gvožđe

(Fe)

Rizik od nedostatka gvožđa je generalno smanjen jer većina zemljišnih podloga, usled promena, obezbeđuje gvožđe u količinama dovoljnim za zadovoljenje potrebe biljaka. Postoji, međutim, jasno prepoznatljiv izuzetak: krečnjačko zemljište. Prirodno, ova zemljišta sadrže vrlo malo gvožđa, a male količine koje sadrže lako se imobilizuju viškom kalcijuma. Unos gvožđa treba definisati na osnovu biljne vrste. To mogu biti male doze koje se primenjuju folijarno ili godišnji unosi helatnog gvožđa, posebno za višegodišnje useve.
Fe
Biljka
Biljka
Tlo
Tlo
Kulture
Kulture
Poreklo
Poreklo
Ključne stavke
Ključne stavke
METABOLIZAM:
Gvožđe je važno za proces fotosinteze. Teški nedostatak dovodi do hloroze (vinova loza). U mahunarskim usevima, gvožđe takođe igra ulogu u sintezi proteina i vezivanju azota. Konačno, gvožđe učestvuje u brojnim enzimskim reakcijama i u procesu respiracije kod biljaka.
MEHANIZMI APSORPCIJE:
Gvožđa uglavnom ima u relativno velikim količinama u zemljištu. Sve magmatske stene donose ga do površine iz zemljinog jezgra. Silikati oslobađaju gvožđe kroz ciklus topljenja i oksidacija. To objašnjava crvenu boju u zemljištima koja sadrže gvožđe. Kisela zemljišta povoljno utiču na rastvorljivost gvožđa. Odsustvo kiseonika stvara uslove za smanjenje. Dostupnost gvožđa se dodatno smanjuje na krečnim zemljištima, fiksiranjem kalcijumom. Zapravo, kisela zemljišta imaju fero gvožđe (Fe2+), ali korenima nedostaje kiseonik. U suprotnom, kada je zemljište dovoljno provetreno, koreni su aktivni, ali gvožđe prolazi kroz oksidaciju i prelazi u Fe3+),čime se smanjuje njegova dostupnost ako se ne helira organskim molekulima.
INTERAKCIJE, SPECIFIČNOST:
Ipak, na apsorbovane količine u velikoj meri utiče količina koja je raspoloživa u zemljišnom rastvoru. Osim toga, uključeni su i drugi mehanizmi, kao što je sekrecija „siderofornih“ supstanci putem korena trava u cilju sakupljanja gvožđa. Postoje takođe i „sideroforne“ bakterije koje mogu uticati na proces usvajanja.
Gvožđe je najzastupljeniji mikroelement u zemljištu. On predstavlja približno 5% težine zemaljske kore, odmah nakon kiseonika, silicijuma i aluminijuma. Primarni minerali sačinjeni od gvožđa su u suštini mafični silikati. Oni se razlažu ispiranjem i hemijskim reakcijama (hidroliza i oksidacija). Rastvorljivost gvožđa je veća u kiselim sredinama, dok je u alkalnim sredinama, sa visokim sadržajem kalcijuma, deo Fe2 + smanjen ili nedostaje.
Gvožđe izbačeno vulkanom oksidira pomoću kiseonika koji je prisutan u vodi, što dovodi do njegovog taloženja. Gvožđe koje se koristi u đubrivima potiče iz rudnika gvožđa. Da bi se obezbedilo optimalno usvajanje, upotreba helata je neizbežna u kontekstu razumnog dodavanja gvožđa, direktnom primenom preko zemljišta ili folijarno. Dostupno je nekoliko vrsta helata: EDTA/DTPA/EDDHA... Primenom preko zemljišta, gvožđe sulfat povećava rizik od ožegotina i blokade.
SADRŽAJ ZEMLJIŠTA:
Analiza sadržaja gvožđa u zemljištu je dobra metoda za identifikaciju nedostataka. Postoje različita sredstva za ekstrakciju, naročito EDTA i DTPA ekstrakcija helata, koji su i pouzdani indikatori. Treba napomenuti da je kod krečnjaka potreban sadržaj veći nego u neutralnim i kiselim zemljištima.
SADRŽAJ ORGANSKE MATERIJE:
Organska materija igra važnu ulogu u dostupnosti gvožđa, ali ima i antagonističke efekte. Redovnim unosom organske materije obezbeđuje se optimalna ishrana biljke gvožđem.Disanje mikroorganizama uzrokuje povećanje CO2, a samim tim i smanjenje gvožđa koje se može apsorbovati.
KLIMATSKI USLOVI:
Vlažni uslovi pospešuju smanjenje gvožđa od Fr3 + do Fe2 +. Međutim, u vinogradarstvu je primećeno da se tokom kišnih godina povećava nedostatak gvožđa.
pH VREDNOST:
Najveći broj slučajeva nedostataka gvožđa su indukovani nedostaci, rezultat visoke pH vrednosti zemljišta, višak Ca jona ili bikarbonata u zemljišnom rastvoru, interakcija sa drugim elementima u suficitu kao što su Cu, Ni, Co. Što se tiče samostalnog uticaja pH vrednosti zemljišta, što je veća pH vrednost, veći je rizik od nedostataka.