×
This product is available in Please select the desired country to continue
de_at_locale_display_name

Austria

 fr_be_locale_display_name

Belgium

 bg_bg_locale_display_name

Bulgaria

 hr_hr_locale_display_name

Croatia

 cz_cz_locale_display_name

Czech Republic

 fr_fr_locale_display_name

France

 de_de_locale_display_name

Germany

 hu_hu_locale_display_name

Hungary

 it_it_locale_display_name

Italy

 ro_ro_locale_display_name

Romania

 sr_sr_locale_display_name

Serbia

 sk_sk_locale_display_name

Slovakia

 es_es_locale_display_name

Spain

 fr_ch_locale_display_name

Switzerland / FR

 de_ch_locale_display_name

Switzerland / DE

 en_gb_locale_display_name

United Kingdom
  • Tekstura zemljišta
    crop soil texture
    ilovasto humusno zemljište bogato hranljivim sastojcima, dobre vodopropusne moći
  • Min. Temperatura
    crop temperature icon
    gubitak prinosa zbog kasnih mrazeva, prvenstveno nakon početka cvetanja
  • pH
    Jabuka crop pH value
    optimalna pH vrednost: 5,5−6,5
  • Potrebe za vodom
    Jabuka crop rainfall value
    min. 400−500 l/m2, za očuvanje prinosa i povećanje usled čestog zalivanja
  • Vernalizacija
    Jabuka crop vernalisation
    -
  • Gustina useva
    crop density
    u zavisnosti od oblika i vrste i snabdevanja vodom, Za nisko stablo: Razmak između redova: 3,5−4,5 m Razmak u redu: 1,5−2,0 m
  • Dubina setve
    crop seeding depth
    -
Jabuka
Od 1970 godine došlo je do značajne promene komercijalnog uzgoja jabuke. Za razliku od dosadašnjih stabala jabuka sa dominantnim velikim krošnjama i visokim stablima koje su zahtevale mukotrpan rad, komercijalni uzgoj danas podrazumeva isključivo niska stabla. Kao posledica toga, danas imamo 10 do 20 puta više stabala na istoj površini. Visina zasada je ograničena tako da se sav posao može obaviti ručno bez upotrebe merdevina. Sredinom devetnaestog veka bilo je poznato oko 2000 sorti jabuka, dok danas postoji samo 20−30 sorti koje imaju privredni značaj.
Ključne činjenice
  • Od 1970 godine prelazak sa visokog stabla na nisko stablo
  • pH vrednost od 5,5–6,5
  • đubrenje zemljišta, folijarno đubrenje, moguća fertigacija
  • Cđubrenje kalcijum-oksidom (CaO) važno za kvalitet.
Opšte informacije
Opšte informacije
Potreba za hranljivim materijama
Potreba za hranljivim materijama
Đubrenje
Đubrenje
JABUKA – NAJVAŽNIJA VRSTA STABLASTOG VOĆA

Jabuke se obično uzgajaju u koncentrisanim zasadima u regionima sa dobro propusnim zemljištem bogatim humusom. Prednost se daje područjima u kojima retko ima kasnog mraza. Idealne su lokacije sa dosta sunca, ali toplota i, iznad svega, suša imaju negativan uticaj na oblik i kvalitet voća.

Praktično sve plantaže u komercijalnom uzgoju su nisko-stabalne. Oblik biljke (visoko-, polu-ili nisko-stabalno) se određuje podlogom. Čak i sa podlogom, postoje različite sorte. Takozvani kalemovi se sjedinjuju sa podlogom. Osim lakšeg rada, drugi razlog za nestanak visokostablašica leži u tome da drveće sa jakim i snažnim podlogama (visokostabalno) kasnije rađa.

Jabuka related desktop image Jabuka related tablet image Jabuka related mobile image
Jabukama je potrebno dosta kalcijuma
Adekvatno snabdevanje drveća kalcijumom (Ca) je od izuzetnog značaja za proizvodnju jabuka za skladištenje. Iako je samo oko 3 kg kalcijuma (Ca) pohranjeno po hektaru i apsorbovano u pulpi, posebno u ćelijskim zidovima plodova, čak i manji nedostaci kalcijuma dovode do nestabilnosti u ćelijskim zidovima i fizioloških poremećaja. Osnovno đubrenje sa P, K, Mg, Ca i B je najbolje vršiti tokom perioda mirovanja (novembar – april), na zemljištu na kome nema snega, koje nije zamrznuto i jako natopljeno. Takođe, poželjna je primena organskih materija na početku sezone (mart–april). Količina se određuje na osnovu ekstrahovanih količina.
Količine ekstrakcije za jabuke

Element

Iznošenje

Jedinica/t proizvodnje

Uklanjanje

Jedinica/t proizvodnje

Osetljivost na nedostatak

N

1.7

0.6

Veoma osetljivo

P2O5

0.9

0.4

Osetljivo

K2O

2.9

2

Veoma osetljivo

CaO

4.9

0.1

Veoma osetljivo

MgO

0.9

0.2

Osetljivo

TE

Bor (B), po potrebi

U tabeli je prikazano usvajanje i iznošenje po toni prinosa jabuke. Prema ovome, stabla jabuke zahtevaju uglavnom azot, kalijum i kalcijum. Primer: Prinos jabuke od 50t/ha iznosi 85kg N/ha. Ako se određena količina azota (N) apsorbuje iz zemljišta ( npr 30kg N/ha), onda 55kg N/ha treba UNETI U ZEMLJIŠTE ĐUBRIVOMwould need to be added by means of fertiliser. Sa berbom, 30 kg N/ha će biti ekstrahovano sa polja.
Nutritivne potrebe jabuka mogu biti pokrivene putem 4 različite vrste đubrenja:
1. Đubrenje površinskog sloja zemljišta
Granulirana đubriva se primenjuju rasipačem. Velika prednost ove tehnike leži u velikom učinku i široko dostupnoj tehnologiji.

2. Đubrenje u trakama
Najpogodnije za đubrenje azotom u tečnom obliku. Tečno đubrivo se rastvara u rezervoaru i može se primeniti zajedno sa herbicidima koji se nanose prskalicom. Ovim načinom primene hranljive materije se nanose direktno na biljke.

3. Fertigacija
Fertigacija je proces dodavanja hranljivih elemenata biljakama preko vode za navodnjavanje, a putem odgovarajuće opreme. Prednost fertigacije je kontinuirana i ciljana primena hranljivih materija koje dopiru do same oblasti korena. Povećano korišćenje sistema za navodnjavanje kap po kap u voćnjacima je takođe dovela do povećanja značaja fertigacije. 

4. Folijarno đubrenje
Kod postojanja velikog broja cvetova ili mladih plodova, potreba za hranljivim materijama može biti veća od onoga što je moguće uneti putem korena. Određene hranljive materije se takođe mogu apsorbovati preko lista. Folijarne primene su pogodne za nadoknadu akutnih nedostataka u najkraćem roku. Koreni ne mogu apsorbovati sve potrebne hranljive materije u željenom odnosu (u posebnim uslovima zemljišta i vremenskim uslovima). Tada, jedan ili više tretmana folijarnim đubrivima ima smisla. Hranljive materije koje ne dođu do lista takođe se mogu apsorbovati putem tla.
Jabuka related desktop image Jabuka related tablet image Jabuka related mobile image

Đubrenje azotom

Đubrenje azotom image

Đubrenje kalcijumom

Đubrenje kalcijumom image

Đubrenje magnezijomĐubrenje magnezijom

Đubrenje magnezijomĐubrenje magnezijom image

Đubrenje azotom

Azot se može primeniti 2−3 puta u toku godine, nakon početka vegetacije, neposredno pre cvetanja do sredine/kraja juna. Drveće apsorbuje azot pretežno u obliku nitrata. Azot u obliku nitrata (anjona) može povećati unos katjona kao što su kalcijum (Ca++), magnezijum (Mg++) i kalijum (K+). Azot se još može primeniti u trakama ili u redovima. Zelene trake smanjuju rizik od ispiranja hranljivih materija. Prilikom korišćenja trake, treba imati na umu da koncentracija azotnog đubriva ne sme premašiti dvostruku vrednost; sa fosforom (P), kalijumom (K) i magnezijumom (Mg), ukupna količina može biti koncentrisana na traci. Azot se može primeniti i u tečnom obliku (prskalica za herbicide ili putem navodnjavanja) U novim zasadima, đubrenje se izvodi u skladu sa vrstom zasada. Tokom prve četiri godine razvoja voćnjaka unosi se izmenju polovine i ukupne količine planiranog đubriva za čitav životni vek voćnjaka.

Đubrenje kalcijumom

Ovo se, pored osnovnog đubrenja, vrši i kod fizioloških oboljenja gorke pege, posmeđenje mesa, meka pulpa i sl. sa kalcijumom u obliku hlorida, oksida ili helata. Često je dovoljno izvršiti jedan do dva tretmana, 5 i 3 nedelja pre berbe. U slučaju osetljivih sorti ili kod niskog roda, potrebno je 4−6 tretmana, otprilike na svakih 10 dana. Kalcijum je važan za čvrstinu ćelijskog zida i njegov rast i zato, za dobar skladišni kvalitet i rok trajanja neophodna je odgovarajuća ishrana kalcijumom.

Đubrenje magnezijomĐubrenje magnezijom

U zavisnosti od rasta i prinosa, godišnja ekstrakcija stabala jabuke iznosi pribl. 30 kg MgO/ha. Lišće uzima do 2/3 ekstrakcije, ali velikim delom ostaje u nutritivnom ciklusu. Poželjan oblik đubrenja zemljišta magnezijumom podrazmeva primenu krečnjaka koji sadrži magnezijum.